HR - Ljudski Resursi - Srbija

Sve više sezonskih radnika, a sve manje posla

U Beograd je došao auto-stopom iz Prištine ne bi li našao sezonski posao. Nije imao sreće da se zaposli na građevini gde se dnevno zarađuje do 25 evra, ali je konak i hranu, uz dnevnicu od 15 evra, našao u malinjaku u Požegi.

Priča našeg sagovornika koji je želeo da ostane anoniman samo je jedna u nizu, jer je ovoga leta kriza nesumnjivo povećala broj zainteresovanih za sezonske poslove, dok je sa druge strane ponuda sve manja. Samo u oglasima tražnja za sezoncima je pala za 11 odsto.

Na sezonskim poslovima se ukupno angažuje od 150.000 do 180.000 ljudi godišnje. Njih oko sto hiljada posao nađe u poljoprivredi, u voćarstvu i vinogradarstvu, na orezivanju, žetvi i skladištenju.

Istovremeno je u Srbiji blizu 800.000 nezaposlenih, a samo od početka godine bez posla je ostalo njih oko 45.000. Problem je veći imajući u vidu ocene u firmama koje angažuju sezonce, da će ove godine potreba za ljudstvom biti manja, budući da im pada i obim posla. I da će bez posla do oktobra ostati 8.000 ljudi iz državne službe.

Uglavnom se traže mladi ljudi i to na pomoćnim poslovima, prodavci sladoleda, pomoć u hotelu, promoteri, obezbeđenje, radnici na pakovanju robe, a banke traže operatere za unos podataka. Male šanse imaju oni preko 50 godina, jer ih inače poslodavci nerado angažuju, čak i sezonski.

„Prošle godine kod nas je posao tražilo oko 8.000 ljudi, a radilo njih 6.000. Ove godine očekujemo veći broj interesenata, jer već sada imamo oko 5.000 članova, što je 15 odsto više u odnosu na jun prošle godine. Kako se završila školska godina, mnogo se mladih prijavilo“, kaže Ljubomir Vidović iz omladinske zadruge „Tragač“ u koju se prijavljuju mladi do 30 godina.

Kod sezonskih poslova u „Infostudu“ su primetili pad od 11 odsto od aprila do maja ove godine u odnosu na isti period lane. Kandidati su uglavnom zainteresovani za poslove anketara, promotera, promo lidera, ali je ponuda ovakvih poslova za sada manja nego prethodne godine.

„Kriza je glavni razlog, jer su mnoge kompanije u značajnoj meri smanjile obim marketinških i promotivnih aktivnosti i kampanja.

Primetili smo i manji broj oglasa u kojima traže građevinske radnike, verovatno zato što ni u građevini nema posla kao prošle godine. Ove sezone su više traženi hotelijerski, ugostiteljski i turistički radnici, uglavnom za rad u Srbiji i u Crnoj Gori“, kaže Sonja Kmezić, šef sajta „Infostud“.

Studenti većinom ne biraju poslove, a najbolje dnevnice su na građevini, pakovanju, utovaru i istovaru robe, a kreću se oko 300 dinara po satu. Prosečno oko 70 odsto mladih nađe nekakav posao, dok 30 odsto ne može da se zaposli ni sezonski.

„Sezona obično traje oko tri meseca i za to vreme je potrebna radna snaga i za branje jabuka i sakupljanje šljiva. Ali, među mladima je najslabije interesovanje za ovakve poslove. Najveći problem je što nema organizovanog prevoza, a radnici treba da putuju svaki dan i da naporno rade“, kaže Vidović i dodaje da firme generalno, koje se nalaze van Beograda, bio to Surčin, Dobanovci, Šimanovci, teže dolaze do mladih radnika, upravo zbog problematičnog prevoza.

Ako je, primera radi, potreban radnik za branje jabuka u Valjevu, zainteresovani za ovaj posao treba da računaju da od dnevnice koja za ovakve poslove iznosi oko 2.000 dinara, treba da izdvoje 950 dinara za povratnu autobusku kartu.

U omladinskoj zadruzi „Tragač“ najviše ima studenata. Dolaze i srednjoškolci, ali njima je potrebno pismeno odobrenje roditelja. Inače, omladinske zadruge posluju tako što poslodavac isplati zadruzi bruto platu radnika, a zadruga od tog iznosa isplati mladima njihovu neto zaradu. Prošle godine je u „Tragaču“ odnos otprilike bio oko 4.500 studenata i đaka naspram 3.500 ostalih nezaposlenih, o čemu se vodi evidencija, jer se drugačije plaćaju dažbine za ove dve kategorije.

„Knjaz Miloš“ je uslovno rečeno sezonska firma, jer leti ima najviše posla. „U to vreme obavezno angažujemo sezonske radnike preko omladinske zadruge ili staf lizinga. Međutim, ove godine je obim posla u ‘Knjazu Milošu’ opao za oko 10 odsto, pa će verovatno za isti procenat biti i manje sezonskih radnika“, kaže za „Novac“ Rade Pribićević iz „Dunav hrana grupe“.

Zbog vremenskih neprilika ove godine će u poljoprivredi biti teže nego u 2009. godini, a u građevini je već veliki zastoj.

„Nesumnjivo je da ljudi pokušavaju da rade u poljoprivredi, ali je problem što ne postoji spona između tržišta radne snage i ljudi koji traže radnike. Ima dosta onih koji bi želeli da rade, ali ne znaju i kako da nađu posao jer nemaju pristup informacijama i oglasima“, kaže Uroš Davidović, novinar emisije o poljoprivredi „Znanje na poklon“.

Zato će, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, ove godine najviše privremenih angažmana biti verovatno u sektoru trgovine i usluga.

„Tražiće se radnici za letnje akcije i prodaje na otvorenom. Treba računati i na rečnu privredu. Iako nemamo razvijenu infrastrukturu na Dunavu i niti jednu benzinsku stanicu, samo luke u Beogradu i Smederevu, ovde ima dosta posla u sezoni. Veća je količina transporta robe i rade se remonti za sva plovila. Najviše posla za sezonce ima oko utovara i istovara robe“, kaže Rajić.

Od početka krize dešavalo se da neke firme koje su otpustile stalno zaposlene sada te iste ljude angažuju na tri ili četiri meseca po osnovu ugovora o delu. To poslodavce manje košta, a i manje je birokratije. Ali uvek je reč o ugovoru o delu na par meseci.

„U Srbiji su procedure veliki problem, dok je evropsko zakonodavstvo vrlo fleksibilno, pa tamo postoje i part tajm ugovori na nekoliko radnih sati, na primer tri ili pet sati. Trebalo bi to uvesti i kod nas. Međutim, sindikati su veliki protivnici fleksibilnih oblika zapošljavanja. Ali bolje je da ljudi rade makar i povremeno, nego nikako“, zaključio je Rajić.